Izdanje u pripremi:

Kreativni centar

"M-mmm-m-mooo-gu a-a-akkkko hoću"

- Korak po korak
u savladavanju mucanja -

(priručnik, radna sveska, CD)

www.kreativnicentar.co.yu

Dijagnostika i terapije

Mucanje (Batarismus)

Vaše dete muca

Početak ovog poremećaja u govoru se najčešće vezuje za 4. i 5. godinu, ređe pubertet. Fiziološko, razvojno mucanje koje kadkad ide uporedo sa razvojem govora po pravilu je prolazno i ne treba da izazove strepnju roditelja. Neadekvatno reagovanje roditelja, opominjanje deteta i zahtevi upućeni detetu da nešto ponovi “kako treba” upravo povećavaju rizik da prolazno pređe u trajno.

Dete treba slušati šta kaže a ne kako kaže, treba mu dati dovoljno vremena i niti rečima niti gestom mu ne treba pokazati da smatrate da nešto nije u redu.

Saveti stručnjaka u prvo vreme čak i bez direktne intervencije mogu vam pomoći u podsticanju govornog razvoja vašeg deteta i jačanju funkcije govora. Ako se i pored svega mucanje nastavi, tretman je neophodan.

Problem je u prvo vreme vezan samo za govor ali se kasnije prenosi i na ponašanje. Dete izbegava da se javlja u školi, da pokaže kada i koliko zna, oseća da zbog govora uvek dobije neku ocenu manje. Nerado se služi telefonom, kada kupuje isključivo odabira samoposluge a na šalteru moli druge da govore umesto njega. Izbegava društvo, a kad to već ne može, najčešće ćuti. Prvobitno isključivo govorni problemi dobijaju šire psihološko značenje. Dete muca, preznojava se, ubrzano diše, a iznad svega se plaši govora i izbegava da govori. Lečenje mucanja iziskuje vreme i strpljenje. Obavlja se individualno i u grupi. Najpre uz terapeuta i uz postepeno širenje socijalnog kruga sve do potpune slobode i govora bez straha.

Vi mucate?

Mucanje, šta je to?

Mucanje je poremećaj komunikacije, ispoljava se gotovo isključivo u razgovoru sa drugim ljudima.1% u populaciji odraslih muca. Za ovaj poremećaj su tipični prekidi govornog toka u vidu blokada i iznenadne nemosti, razvlačenja glasa ili uzastopnog ponavljanja glasova, slogova pa i čitavih reči. Sve to bez ikakve pravilnosti kada će i gde do toga doći, i mimo volje i kontrole onoga ko govori.

Govor mucavog se ocenjuje kao upadljiv, a tipične reakcije okoline su uznemirenost i nestrpljenje. Sami sebe doživljavaju kao nekog ko ne ume da govori tečno, imaju negativan stav prema sopstvenoj ličnosti. Opterećeni su strahom da će iznenada zakazati, strepe od govora a vremenom i od određenih situacija. Što je osećaj odgovornosti za govor u određenoj situaciji veći, to i simptomatologija mucanja više eskalira.

U opštem su grču, mišići su im napregnuti, srce im uznemireno lupa, dlanovi se vlaže, lice crveni… Počinju da izbegavaju određene reči, izbegavaju i beže iz određenih situacija. Strah sve to samo dalje pojačava a njih u sopstvenim očima čini manje vrednim. Mucanje postaje vodilja njihovog života, ono im diktira izbore: svakodnevnih aktivnosti, zanimanja, životnih partnera…

Mucanje, kako ga lečiti?

Uzrok mucanja je i dalje nepoznat. Može se prihvatiti tumačenje da mucanje ima pre svega fiziološku podlogu, moguće provocirajuće činioce (traumatske situacije) i unutrašnje i spoljašnje psihološke činioce koji ga podržavaju... U jednom su danas svi saglasni, nema jedne opšte prihvaćene teorije, nema jedne metode lečenja.

Terapeut mora da raspolaže širokim znanjem i arsenalom tehnika.
Cilj terapije je: bolja/potpuna samokontrola govora, smanjenje subjektivnog trpljenja, optimalno socijalno funkcionisanje.

Uz individualni i grupni rad, podrazumeva se izlazak terapeuta van terapijske sobe i uključivanje, kao pratioca, u sve situacije u kojima je uspostavljanje samokontrole terapijski zadatak. Prenos uspostavljene samokontrole u četiri zida, na svakodnevne situacije (stvarni život) mora biti strogo kontrolisan i doziran.

<<<  nazad